Vi niste jos registrovani - Kliknite ovde kako bi ste se besplatno registrovali!  
Reistrovanje ovde
Ova tema ima4 odgovora
ona je1.727 pregledana!
 Razne teme
kuk Offline



Poruke: 20

18.11.2010 01:18
Vlaska azbuka - ВЛАОЉИЦА Citat · Odgovor + Slika

Неко је кроз шалу рекао: “За текст написан влахољицом Власима је потребно пет минута да науче да га прочитају. Једна минута да погледају текст, још једна минута да га прочитају, и додатних три минута да се чудом начуде како су брзо и успешно савладали читање на влашком језику.”



Основне поставке влахољице концепирине су октобра, новембра месеца 1996. године а облик новоприхаћених слова еволуирао је и дотериван поступно. Влахољица представља ћирилицу из које су изостављена слова за гласове којих нема у влашком језику, (то су: ч, џ ) а придодата су слова за гласове којих нема у српском а има их у влашком (то су: є, й, ʤ, ѫ, ҹ). Употреба влахољице – влашке ћирилице, уз коришћење Вуковог непревазиђеног правописа, за Влахе је најбоље решење јер они користе и ћирилицу и сјајни Вуков правопис, те немају потребу да уче туђи правопис и азбуку. Мукли самогласници є, й по свом изговору су адекватни руском тврдо е, тврдо и, односно муклим самогласницима ë, ü у немачком језику. Због уважавања примедби да влахољица треба да има само ћирилична слова, из руске и ромâнске азбуке преузето је: є, й, ʤ, ѫ. Слово ҹ замишљено је као пресликано (као у огледалу) слово ћ, тако да ће се у царанској верзији лако користити као ћ а у поречкој верзији показаће да је то ҹ = шј. Међутим, с обзиром да у фонду компјтерских фонтова нема таквог знака, одабрано је слично решење ҹ Супротно тврдњи да Власи без прихватања рoмâнског алфабета не могу у писменој форми изражавати свој говор, влахољица ће показати да Власи не морају постати Рoмâни, како би тек онда научили читати и писати на свом матерњем језику.

ВЛАОЉИЦА

трєбє сй шћије – уому карје врја сй скрије.



аА Єє бБ вВ гГ дД ʤДз ђЂ еЕ ѫѪ жЖзЗ

йЙ иИ јЈ кК лЛ љЉ мМ нН њЊ оО

пП рР сС тТ ћЋ уУ фФ хХ цЦ шШ Ҹҹ



єЄ галбинє (жута), албє (бела), бунє (добра)

ʤ Дз (ʤ = дз) ауʤ (чуј), вјеʤ (види), ʤама (чорба)

ѫѪ (ѫ = жј) ѫејту (прст), фуѫ (бежи), ѫемје (стење)

йЙ йнтрјег (цео), йнаинће (напред), мйна (рука)

ҹҸ (ҹ = шј) ҹоака (брдо), ҹерју (небо), ҹара (восак)

kuk Offline



Poruke: 20

18.11.2010 01:19
#2 RE: Vlaska azbuka - ВЛАОЉИЦА Citat · Odgovor + Slika

ВЛАШКО ПИСМО



Већ одавно међу Власима и онима који контактирају са њима постоји расправа са тематиком да Власи немају сопствено писмо и да се влашки језик не може изражавати у писменој форми, па ето зато и није дато право Власима да се образују на свом матерњем језику и да влашки језик користе у свакодневној употреби. Да ли је то плод незнања, или лицемерство? Вероватно и једно и друго.У пслератном периоду штампане су и постојале су новине на влашком језику. Такође, Јанко Симеуновић издао је збирку влашких песама писану ћирилицом. Значи, очигледно је да се влашки језик може и писао се ћирилицом, међутим, Резолуција Информбироа била је добар повод да се влашки језик протера из јавне употребе, при чему је то правдано наводним жалопојкама да Власи немају довољно речи за свој језик, уз тврдње неких неувиђавних истраживача да влашки језик поседује само око тристотине речи. Бесмислене тврдње које не могу да објасне како то Власи разговарају, ако већ нису глувонеми? У данашње време слична пропаганда пропагира другу бесмислицу, прихвата се да влашки језик може да се изражава у писменој форми али тврди да то мора бити искључиво писано ромâнском латиницом. Ромâнско званично писмо –латиница се идеализује као мерило за европске вредности, ствара се идолопоклонство према њему а не увиђа да таква латиница постаје средство за елиминацију влашког језика. Прихватањем ромâнске латинице биће нормално да се прихвата и ромâнски правопис, граматика, синтакса и тако редом. С обзиром да у досадашњем пероиду има мало остварења написаних на влашком језику, то значи да за употребу влашког језика у школском систему треба увозити уџбенике и литературу из Букурешта, односно прихватити нов правописни начин писања, лексичке творбе, нову функцију појединих слова; све то различито у односу на оно знање које су Власи стекли образовањем у школском систему Србије. То истовремено захтева и одрицање од идеалног Вуковог правописа, врхунског достигнућа у фонетском правопису, достигнућа које је примењено и у есперанто језику. Уз све то, за осавремењавање влашког језика користио би се ромâнски лингвистички речник који је пун туђица у облику германизама и франкофонских израза. С обзиром да не постоји систем за образоавање Влаха на влашком језику а уз то и немогуће је организовати за одрасле особе описмењавање на влашком, матерњем језику, то би значило да се таквим приступом (прихватањем ромâнске латинице) одбацује целокупна влашка популација која још увек зна и говори аутентичним влашким језиком, односно, та популација била би онемогућена у коришћењу језика у писменој форми. Када се то деси, намерно или ненамерно, онда може бити умесно питање: шта је то влашки језик? Лако ће онда бити да се да одговор –нема га, постоји само ромâнски језик. Ако се то оствари, резултати су неизвесни – у сваком погледу.Влашки језик налази се данас, почетком 21. века на истом ступњу развоја и у сличној ситуацији као што је то био српски језик у Вуково време пре две стотине година и апсолутно важи Вукова мисао у којој уместо српског треба уметнути реч за влашки језик. Та мисао гласи: “Који човјек жели доказати да Србљи (ВЛАСИ) немају другога језика осим славенскога (РОМÂНСКОГА), не само што по њима свака српска (ВЛАШКА) граматика мора учити наопако, него, да како може, он би и Србље (ВЛАХЕ) све у једну врећу стрпао па завезао, или у тикву саћерао па затиснуо, да не чује свјет како они говоре, него да се њему све мора вјеровати.”Неки људи који ромâнски језик познају боље него влашки а део њих за влашки језик су се заинтересовали тек након студирања у Романији, присвојили су себи право да тврде да је непримерено да се влашки језик пише ћирилицом, себе су прогласили меродавним по том питању иако нису мериторни за ту област. Себе су прогласили за жреце и посреднике између народа и писмености. За чуђење је, зато и треба јавно поставити питање, зашто о овој тематици конструктивно не проговоре и културно-научне установе као што су САНУ, филолошки факултети у Београду и Новом Саду, јер је немогуће да у њима нема признатих лингвистичких стручњака чије би се знање и сазнања примењивало за истраживање влашког језика. Мада се равнодушно, можда и злурадо прати изумирање влашког језика, треба потсетити да то није губитак само Влаха, то је општецивилизацијски губитак и пропадање једног језичког дијалекта или наречја. Посебно је то губитак за ромâнистику, јер преовладавањем тежње за унификацијом влашких дијалеката који постоје на Балкану, како би се они преобразили у јединствени ромâнски језик, чини се ненадокнадива штета првенствено самој ромâнистици. Осиромашује се њен језички фонд речи, занемарује се језичко богаство које још увек постоји сачувано у планинским забитима где савремена цивилизација је најспорије продрла. Губитак и непроучавање архаичних говора на Балкану истовремено је и губитак за савремене језике јер се тиме умањује њихово познавање и међусобни утицај народних култура.У Америци, ради очувања цивилизацијске прошлости, ангажовали су старе људе по индијанским племенима да младе нараштаје подучавају племенским језицима и митовима. Зар међу Власима нема довољно старих (или мудрих) да слично чине.Влашки језик може се писати ћирилицом уз коришћење ненадмашног Вуковог правописа. Таква ћирилица из које су изостављена слова за гласове којих нема у влашком језику а додата за допунске гласове којих има у влашком (пет за поречку варијанту или само два за царанску варијанту) афирмативно је названа ‘влахољица’, ради популаризације влашког језика.



УПОТРЕБА ЋИРИЛИЦЕ



Распрострањено је мишљење да је ћирилица словенско писмо а неки га према месту настанка називају и балканским, међутим, ако се свеобухватно посматрају околности настанка ћириллице, може се рећи да је ћирилица хришћанско писмо, односно да је то писмо стварано ради ширења хришћанства и да је на њему ширено православље међу Словенима, Ромâнима и другим народима; о чему најпоузданије податке могу дати хришћански теолози. Као што је познато, хришћански мисионари браћа Ћирило и Методије, Ромеји из области Солуна и Тесалије (која је у то време називана и Велика Влахија *Трајан Стојановић, Балканска цивилизација, Београд 1995. ст.103), створили су посебно писмо које би било подесно за ширење хришћанства међу Словенима. Од тог писма настала је глагољица и ћирилица. Ћирилицу је оформио Климент Охридски, давши јој то име у част свом учитељу –Ћирилу. Нити је Ћирило био антизападњачки настројен, нити га је Запад изопштавао због тога што је ширио хришћанство међу Словенима. Напротив, он је у Риму и свецем проглашен.Као што је латиница европско писмо (настало на тлу Европе), исто тако и ћирилица је европско писмо али настало у каснијој фази. По форми и облику оба писма се међусобно мало разликују, па чак већина слова има исти облик са истим или различитим гласовним значењима. Ни ћирилица ни латиница нису јединствене (униформне) на подручјима где се примењују, већ зависно од специфичности језика код појединих народа постоје специфична слова за поједине гласове. Ако знамо да су Ромâни преко ћирилице примили хришћанство, да је некада у Ромâнији –Влашкој ћирилица била званично писмо, није онда схватљиво зашто у данашње време има оних који оспоравају Власима право да пишу ћирилицом. Поставља се питање: зашто? Одговор може бити и то, да је то лукава замка. Наводним инсистирањем на европским вредностима латинице Власима се ускраћује могућност да користе оно што имају, оно што познају –ћирилицу. Лукава замка. Слично као што су после Резоолуције Информбироа тврдили да Власи немају речи за свој језик, данас тврде да је недостојно влашки језик писати ћирилицом. Надају се да ће у таквом надмудривању протећи наредних 40 – 50 година, за које ће време тотално одумрети влашки језик, па самим тим биће излишне и расправе о влашком језику и Власима.Власима за коришћење ћирилице у поречкој језичкој варијанти потрбно је да уврсте и користе додатних 5(пет) слова а у царанској само 2(два). Зар је то много? Зар Власи не поседују ни толико интелекта да и без додатног школовања могу научити и прихватити та поменута слова?Својевремено у Америци око 1820. године, у Арканзасу неписмени Чероки Индијанац по имену Секвоја, измислио је слоговно писмо за писање на језику Черокија.“Секвојино слоговно писмо наилази на опште дивљење професионалних лингвиста јер добро одговара гласовима из чероки језика, а и лако се учи. У веома кратком раздобљу, Чероки Индијанци остварили су готово стопостотну писменост у слоговном писму, купили су штампарску пресу. Секвојине знаке излили су у штампарска слова и почели су да штампају књиге и новине.”*Ако је неписмени Индијанац – Секвоја измислио слоговно писмо а Чероки Индијанци су га прихватили, зар је Власима тешко да користе ћирилицу коју већ познају?



написао: Љубиша лу Божа Кићи







ВЛАШКЕ ПЕСМЕ -- КЙНЋИҸЕ ЂИ ПИН ЛУМЈЕ



АЈ МАРИЈЕ ЛА ПАДУРЈЕ



Ај Марије ла падурје зорзољано фа,

Ај Марије ла падурје зорзољано фа,

мйндра мја, драга мја.



Аш мјерѫjа да нам сакурје зорзољано фа,

Аш мјерѫjа да нам сакурје зорзољано фа,

мйндра мја, драга мја.



Ну ће кјем јо ла ҹопљитзорзољано фа,

Ну ће кјем јо ла ҹопљит зорзољано фа,

мйндра мја, драга мја.



На ҹопљит њиҹ тајка ал мјеу,

зорзољано фа,

На ҹопљит њиҹ тајка ал мјеу зорзољано фа,

мйндра мја, драга мја



Н’о сй ҹопљеск ба њиҹ јеузорзољано фа,

Н’о сй ҹопљеск ба њиҹ јеузорзољано фа,

мйндра мја, драга мја.



Јо ће кјем ла јубитзорзољано фа

Јо ће кјем ла јубит зорзољано фа,

мйндра мја, драга мја.



Ла јубит мјерг најкє ш’ јозорзољано фа,

Ла јубит мјерг најкє ш’ јозорзољано фа,

мйндра мја, драга мја.





АСАРЄ ЛА НУНТА МЈА



Асарє ла нунта мја

Надојна надојна

Тоаће фјећиљи жука

Надо надо надојна

Ееј доруље, доруцуље

Вино йн брацє пујуље

Ееј доруље, доруцуље

Вино йн брацє пујуље



Нума уна ну жука

Надојна надојна

Сє плйнжjа шй сє вајта

Надо надо надојна

Ееј доруље,доруцуље

Вино йн брацє пујуље

Ееј доруље, доруцуље

Вино йн брацє пујуље



Најкуца са йнсурат

Надојна надојна

Шй пи миње ма ласат

Надо надо надојна

Ееј доруље, доруцуље

Вино йн брацє пујуље

Ееј доруље, доруцуље

Вино йн брацє пујуље

.

Insajder Offline

Pocasni clan

Poruke: 68

19.11.2010 23:36
#3 RE: Vlaska azbuka - ВЛАОЉИЦА Citat · Odgovor + Slika

Kuku lele gde me nadje????moja omiljena pesMa

VARZAN
Poruke:

21.12.2011 09:39
#4 RE: Vlaska azbuka - ВЛАОЉИЦА Citat · Odgovor + Slika

Zitat von kuk
ВЛАШКО ПИСМО



Већ одавно међу Власима и онима који контактирају са њима постоји расправа са тематиком да Власи немају сопствено писмо и да се влашки језик не може изражавати у писменој форми, па ето зато и није дато право Власима да се образују на свом матерњем језику и да влашки језик користе у свакодневној употреби. Да ли је то плод незнања, или лицемерство? Вероватно и једно и друго.У пслератном периоду штампане су и постојале су новине на влашком језику. Такође, Јанко Симеуновић издао је збирку влашких песама писану ћирилицом. Значи, очигледно је да се влашки језик може и писао се ћирилицом, међутим, Резолуција Информбироа била је добар повод да се влашки језик протера из јавне употребе, при чему је то правдано наводним жалопојкама да Власи немају довољно речи за свој језик, уз тврдње неких неувиђавних истраживача да влашки језик поседује само око тристотине речи. Бесмислене тврдње које не могу да објасне како то Власи разговарају, ако већ нису глувонеми? У данашње време слична пропаганда пропагира другу бесмислицу, прихвата се да влашки језик може да се изражава у писменој форми али тврди да то мора бити искључиво писано ромâнском латиницом. Ромâнско званично писмо –латиница се идеализује као мерило за европске вредности, ствара се идолопоклонство према њему а не увиђа да таква латиница постаје средство за елиминацију влашког језика. Прихватањем ромâнске латинице биће нормално да се прихвата и ромâнски правопис, граматика, синтакса и тако редом. С обзиром да у досадашњем пероиду има мало остварења написаних на влашком језику, то значи да за употребу влашког језика у школском систему треба увозити уџбенике и литературу из Букурешта, односно прихватити нов правописни начин писања, лексичке творбе, нову функцију појединих слова; све то различито у односу на оно знање које су Власи стекли образовањем у школском систему Србије. То истовремено захтева и одрицање од идеалног Вуковог правописа, врхунског достигнућа у фонетском правопису, достигнућа које је примењено и у есперанто језику. Уз све то, за осавремењавање влашког језика користио би се ромâнски лингвистички речник који је пун туђица у облику германизама и франкофонских израза. С обзиром да не постоји систем за образоавање Влаха на влашком језику а уз то и немогуће је организовати за одрасле особе описмењавање на влашком, матерњем језику, то би значило да се таквим приступом (прихватањем ромâнске латинице) одбацује целокупна влашка популација која још увек зна и говори аутентичним влашким језиком, односно, та популација била би онемогућена у коришћењу језика у писменој форми. Када се то деси, намерно или ненамерно, онда може бити умесно питање: шта је то влашки језик? Лако ће онда бити да се да одговор –нема га, постоји само ромâнски језик. Ако се то оствари, резултати су неизвесни – у сваком погледу.Влашки језик налази се данас, почетком 21. века на истом ступњу развоја и у сличној ситуацији као што је то био српски језик у Вуково време пре две стотине година и апсолутно важи Вукова мисао у којој уместо српског треба уметнути реч за влашки језик. Та мисао гласи: “Који човјек жели доказати да Србљи (ВЛАСИ) немају другога језика осим славенскога (РОМÂНСКОГА), не само што по њима свака српска (ВЛАШКА) граматика мора учити наопако, него, да како може, он би и Србље (ВЛАХЕ) све у једну врећу стрпао па завезао, или у тикву саћерао па затиснуо, да не чује свјет како они говоре, него да се њему све мора вјеровати.”Неки људи који ромâнски језик познају боље него влашки а део њих за влашки језик су се заинтересовали тек након студирања у Романији, присвојили су себи право да тврде да је непримерено да се влашки језик пише ћирилицом, себе су прогласили меродавним по том питању иако нису мериторни за ту област. Себе су прогласили за жреце и посреднике између народа и писмености. За чуђење је, зато и треба јавно поставити питање, зашто о овој тематици конструктивно не проговоре и културно-научне установе као што су САНУ, филолошки факултети у Београду и Новом Саду, јер је немогуће да у њима нема признатих лингвистичких стручњака чије би се знање и сазнања примењивало за истраживање влашког језика. Мада се равнодушно, можда и злурадо прати изумирање влашког језика, треба потсетити да то није губитак само Влаха, то је општецивилизацијски губитак и пропадање једног језичког дијалекта или наречја. Посебно је то губитак за ромâнистику, јер преовладавањем тежње за унификацијом влашких дијалеката који постоје на Балкану, како би се они преобразили у јединствени ромâнски језик, чини се ненадокнадива штета првенствено самој ромâнистици. Осиромашује се њен језички фонд речи, занемарује се језичко богаство које још увек постоји сачувано у планинским забитима где савремена цивилизација је најспорије продрла. Губитак и непроучавање архаичних говора на Балкану истовремено је и губитак за савремене језике јер се тиме умањује њихово познавање и међусобни утицај народних култура.У Америци, ради очувања цивилизацијске прошлости, ангажовали су старе људе по индијанским племенима да младе нараштаје подучавају племенским језицима и митовима. Зар међу Власима нема довољно старих (или мудрих) да слично чине.Влашки језик може се писати ћирилицом уз коришћење ненадмашног Вуковог правописа. Таква ћирилица из које су изостављена слова за гласове којих нема у влашком језику а додата за допунске гласове којих има у влашком (пет за поречку варијанту или само два за царанску варијанту) афирмативно је названа ‘влахољица’, ради популаризације влашког језика.



УПОТРЕБА ЋИРИЛИЦЕ



Распрострањено је мишљење да је ћирилица словенско писмо а неки га према месту настанка називају и балканским, међутим, ако се свеобухватно посматрају околности настанка ћириллице, може се рећи да је ћирилица хришћанско писмо, односно да је то писмо стварано ради ширења хришћанства и да је на њему ширено православље међу Словенима, Ромâнима и другим народима; о чему најпоузданије податке могу дати хришћански теолози. Као што је познато, хришћански мисионари браћа Ћирило и Методије, Ромеји из области Солуна и Тесалије (која је у то време називана и Велика Влахија *Трајан Стојановић, Балканска цивилизација, Београд 1995. ст.103), створили су посебно писмо које би било подесно за ширење хришћанства међу Словенима. Од тог писма настала је глагољица и ћирилица. Ћирилицу је оформио Климент Охридски, давши јој то име у част свом учитељу –Ћирилу. Нити је Ћирило био антизападњачки настројен, нити га је Запад изопштавао због тога што је ширио хришћанство међу Словенима. Напротив, он је у Риму и свецем проглашен.Као што је латиница европско писмо (настало на тлу Европе), исто тако и ћирилица је европско писмо али настало у каснијој фази. По форми и облику оба писма се међусобно мало разликују, па чак већина слова има исти облик са истим или различитим гласовним значењима. Ни ћирилица ни латиница нису јединствене (униформне) на подручјима где се примењују, већ зависно од специфичности језика код појединих народа постоје специфична слова за поједине гласове. Ако знамо да су Ромâни преко ћирилице примили хришћанство, да је некада у Ромâнији –Влашкој ћирилица била званично писмо, није онда схватљиво зашто у данашње време има оних који оспоравају Власима право да пишу ћирилицом. Поставља се питање: зашто? Одговор може бити и то, да је то лукава замка. Наводним инсистирањем на европским вредностима латинице Власима се ускраћује могућност да користе оно што имају, оно што познају –ћирилицу. Лукава замка. Слично као што су после Резоолуције Информбироа тврдили да Власи немају речи за свој језик, данас тврде да је недостојно влашки језик писати ћирилицом. Надају се да ће у таквом надмудривању протећи наредних 40 – 50 година, за које ће време тотално одумрети влашки језик, па самим тим биће излишне и расправе о влашком језику и Власима.Власима за коришћење ћирилице у поречкој језичкој варијанти потрбно је да уврсте и користе додатних 5(пет) слова а у царанској само 2(два). Зар је то много? Зар Власи не поседују ни толико интелекта да и без додатног школовања могу научити и прихватити та поменута слова?Својевремено у Америци око 1820. године, у Арканзасу неписмени Чероки Индијанац по имену Секвоја, измислио је слоговно писмо за писање на језику Черокија.“Секвојино слоговно писмо наилази на опште дивљење професионалних лингвиста јер добро одговара гласовима из чероки језика, а и лако се учи. У веома кратком раздобљу, Чероки Индијанци остварили су готово стопостотну писменост у слоговном писму, купили су штампарску пресу. Секвојине знаке излили су у штампарска слова и почели су да штампају књиге и новине.”*Ако је неписмени Индијанац – Секвоја измислио слоговно писмо а Чероки Индијанци су га прихватили, зар је Власима тешко да користе ћирилицу коју већ познају?



написао: Љубиша лу Божа Кићи







ВЛАШКЕ ПЕСМЕ -- КЙНЋИҸЕ ЂИ ПИН ЛУМЈЕ



АЈ МАРИЈЕ ЛА ПАДУРЈЕ



Ај Марије ла падурје зорзољано фа,

Ај Марије ла падурје зорзољано фа,

мйндра мја, драга мја.



Аш мјерѫjа да нам сакурје зорзољано фа,

Аш мјерѫjа да нам сакурје зорзољано фа,

мйндра мја, драга мја.



Ну ће кјем јо ла ҹопљитзорзољано фа,

Ну ће кјем јо ла ҹопљит зорзољано фа,

мйндра мја, драга мја.



На ҹопљит њиҹ тајка ал мјеу,

зорзољано фа,

На ҹопљит њиҹ тајка ал мјеу зорзољано фа,

мйндра мја, драга мја



Н’о сй ҹопљеск ба њиҹ јеузорзољано фа,

Н’о сй ҹопљеск ба њиҹ јеузорзољано фа,

мйндра мја, драга мја.



Јо ће кјем ла јубитзорзољано фа

Јо ће кјем ла јубит зорзољано фа,

мйндра мја, драга мја.



Ла јубит мјерг најкє ш’ јозорзољано фа,

Ла јубит мјерг најкє ш’ јозорзољано фа,

мйндра мја, драга мја.





АСАРЄ ЛА НУНТА МЈА



Асарє ла нунта мја

Надојна надојна

Тоаће фјећиљи жука

Надо надо надојна

Ееј доруље, доруцуље

Вино йн брацє пујуље

Ееј доруље, доруцуље

Вино йн брацє пујуље



Нума уна ну жука

Надојна надојна

Сє плйнжjа шй сє вајта

Надо надо надојна

Ееј доруље,доруцуље

Вино йн брацє пујуље

Ееј доруље, доруцуље

Вино йн брацє пујуље



Најкуца са йнсурат

Надојна надојна

Шй пи миње ма ласат

Надо надо надојна

Ееј доруље, доруцуље

Вино йн брацє пујуље

Ееј доруље, доруцуље

Вино йн брацє пујуље

.




NIJEMI JASNO KAKO MOZE NEKO TAKONESTO DA POSTUJE OVO JE PRAVI SHIT KAO PRVO POJEDINA SLOVA NISU NAVEDENA KAKO SE STVARNO PISU TAKODJE I ONAI PREVOD GALBINE ---> ZUTO JE POGRESAN SVI ONI KOI PRICAJU VLASKI ZNAJU DA SE ZUTO GALBIN A NE GALBINE KAZE

POZDRAV VARZAN DUSANOVAC

VARZAN
Poruke:

21.12.2011 09:53
#5 RE: Vlaska azbuka - ВЛАОЉИЦА Citat · Odgovor + Slika

A POSTO VIDIM DA IMAMO TOLIKO VLASKIH MAISTORA KOI SERE RAZNORAZNE PRICE HTEOBI JEDAN OD NJIH SAMO NA JEDNO PITANJE DAMI DAJU ODGOVOR ALI SA DOKAZOM

PREVEDITEMI NA SRPSKOM TARA ROMANIASCA ALI KORISTITE HISTORICNE PODATKE NEMOITEMI DOCI SA ROMANIA

ZATIM DALI ZNATE KOJI JE BIO DOMNITORUL VALAHIJI ??????

ZADNJA MOLBA ZA SVE OSTALE PITAJTE VASE BABE ILI DEDE NA VLASKOM KOI JEZIK PRICAJU

GORNJA AZBUKA JE U 10% POGRESNA POPRAVITE SLOVO "F" SLOVO "D" ITD.... KAD JE VEC NAZIVATE VLASKOM AZBUKOM TREBATE I KOREKNU AZBUKU DA OBJAVITE TAKVU KAKVA JE I BILA A NE DA VI DODATE OD VAS ....

NAKRAJU ZANIMAME ONA VLASKA ZASTAVA EHHEHEH VEROVATNO CU TAMO VIDETI IZNANADJENJA ZABORAVITE ONU CUVENU VLASKU ZUTU BOJU JER I TO JE SAMO FANTAZIJA POJEDINIH

MSN Hack »»
 Skok  
www.DUSANOVAC.Net' web statistic
Xobor Xobor Forum Software
Einfach ein eigenes Forum erstellen