Zdravlje » Važnost dnevnog svetla za zdravlje

Tokom poslednje dve decenije širom sveta je poraslo interesovanje za većim korišćenjem resursa dnevnog svetla pre svega zbog energetske efikasnosti. Proizvođači krovnih prozora, svetlarnika, sistema za zamračivanje, i tubularnih sistema za osvetljenje koji stvaraju realne uslove dnevnog svetla, potvrđuju da potražnja za njihovim proizvodima raste. Čitav varijetet inovacija, od elektrohromskog varijabilnog prenosnog stakla do specijalnih naprava za preživljavanje u uslovima uragana proširile su mrežu proizvoda i aplikacija.

Istovremeno, medicinska i zdravstvena istraživanja se sve više koncentrišu na svetlost i njegov efekat na ljudsko zdravlje. Od kada je 2002. godine u očnom živcu otkrivena nervna ganglija koja pokreće cirkadijalni ritam, izuzetno važna uloga ljudskih ritmova i ciklusa endokrinog sistema u zdravlju postala je neporeciva. Na kraju krajeva, razumevanje svetlosti i njegovog uticaja na ljude, uključujući čitav dijapazon uticaja počevši od sinteze D vitamina do širokog spektra telesnih funkcija na koje direktno utiče svetlost, odavno je prihvaćen stav. Da rezimiramo, zgrade koje koriste dosta dnevne svetlosti su zdravije za život.

Praksa održivog dizajna, koja je trenutno u razvoju, skoro je prihvatila teoriju biofilije (prirodna sklonost ljudskog bića da boravi u okruženju drugih živih bića) kao suštinski deo naprednog dizajna. Dnevna svetlost je verovatno najbitnija komponenta biofilatičke okoline. Studije sprovedene širom sveta, kao i rastući broj standarda, sve više ističu i podržavaju potrebu za dnevnim svetlom i pogledom; i dok uzrok svega ovoga još uvek nije dovoljno poznat, efekat dobijen u najrazličitijim istraživanjima uvek pokazuje isto.

Vreme je da arhitekte, inženjeri i dizajneri širom sveta počnu da uzimaju u obzir ove uticaje u dizajnu koji se odražavaju na gradnju. Osim dobrog dizajna, možda je vreme da počnemo da zahtevamo, kroz standarde i pravila, da zgrade koje imaju više dnevnog svetla postanu pravilo, a ne izuzetak.
Doktor Ričard Hobdej, sa University of West of England predstavio je vezu između zdravlja i dnevnog osvetljenja u školama. Kako se čovečanstvo sve više bavi aktivnostima koje su vezane za zatvorene prostore i mesto gde rade, i kako nas zgrade sve više „štite“ od dnevnog svetla, pojavljuje se sve više i više pitanja vezanih za lišavanje radnika dnevnog svetla i uticaja koji to ima na zdravlje. Doktor Hobdej prikazao je nekoliko suštinskih primera u kome dnevno svetlo ima važnu ulogu za zdravlje ljudi:

1. Pomoć u kontroli bolesti Dnevno svetlo na prirodan način kontroliše bakterije i viruse. U bolnicama, bolesti koje se stiču pri bolničkom lečenju kao što je zaraza stafilokokama koje su otporne na lekove, postaje jedan od glavnih uzroka smrti. Ona odeljenja u bolnici koja imaju veći deo dnevnog svetla imaju i manji broj bakterija i zdravstvenih problema izazvanih istim.

2. Nedostatak D Vitamina Ljudsko biće dobija 90% svojih potreba za vitaminom D od sunčeve svetlosti. Život koji se više koncentriše na aktivnosti vezane za zatvorene prostore manje izlaže ljude svetlosti, što se odražava manjkom D vitamina, a samim tim i slabljenjem imunog sistema.

3. Klinička depresija Stručnjaci predviđaju da će do 2020 klinička depresija kao uzrok smrti, biti druga na listi bolesti, odmah iza kardio-vaskularnih poremećaja. Kada se ispitivanja u ovom smeru vrše u kontrolisanim uslovima, na primer u bolnicama, dolazi se do zaključka da se pacijenti koji su više izloženi dnevnom svetlu brže oporavljaju.

4. Sezonski afektivni poremećaj Sezonska depresija, poremećaj koji nastaje nakon putovanja između relacija sa velikim vremenskim razlikama i drugi poremećaji cirkadijalnog ritma sada se mogu mnogo efektivnije lečiti zahvaljujući otkriću specijalnih fotoreceptora u oku iz 2002. Ispitivanja u vezi sa lečenjem bola i drugih stanja gde bi svetlost mogla pomoći su trenutno u toku.
Arhitekte i inženjeri moraju preusmeriti svoj stvaralački rad ka boljoj i jačoj dnevnoj svetlosti. Ali takođe, da bi u potpunosti prosperiralo, društvo mora isticati i zdrave životne navike. Jer cirkadijalni ritam dana i noći, svetlosti i mraka, aktivnosti i sna od suštinske je važnosti za živa bića, a pogodnosti modernih zgrada ne bi trebalo da narušavaju prirodan ritam i ravnotežu.

Pitanje kvaliteta dnevne svetlosti u objektima sve više zauzima značajno mesto pri planiranju izgradnje modernih građevina, ne samo zbog uštede energije već i zbog uticaja na dobrobit ljudi i njihovu bolju sposobnost rada.

Interes u svetu, po pitanjima dnevne svetlosti, naglo je porastao u poslednje dve decenije zbog uštede energije. Međutim, u poslednjih pet godina, shvatila se važnost koju dnevna svetlost ima i na ljude, uključujući i to koliko veliku ulogu ima u obnavljanju vitamina D u ljudskom telu.