Beograd, 12. marta 2009.
Lične beleške Zorana Đinđića„Zamisli Srbiju na kraju 2005. godine. Pet godina nakon promene politike. Dobri, asfaltirani putevi, desetine hiljada malih i srednjih pogona i preduzeća, uspešni koncerni… Zemlja je transportna kičma Evrope, veliki tranzitni aerodrom u Beogradu i desetak manjih. Svetski kvalitet hrane kao jednog od glavnih izvoznih proizvoda. Poslovni centri u gradovima, porodična gradnja na periferiji, industrijske zone u blizini saobraćajnica. Puno posla za svakoga ko želi da radi, mogućnost povoljnih kredita za izgradnju kuće, kupovinu stana, pokretanje posla. Da li ova vizija deluje kao utopija?“ "Vizionar koji je želeo da Srbija trči"Danas se navršava šest godina od kako je brutalno ubijen srpski premijer i predsednik Demokratske stranke Zoran Đinđić, političar koji nikog nije ostavljao ravnodušnim, koji je išao u susret problemima – a nasledio je ogromno breme – i vizionar koji je, po oceni analitičara, hteo da Srbija trči, iako ona nije bila spremna za to.
Srbiju je u vreme svog mandata doveo u centar pažnje evropske, pa i svetske javnosti, i činilo se da će ona, sa njim na čelu, nadoknaditi ono što je dotle propustila, ali je u tome zaustavljena 12. marta 2003. godine, kada je u 12.25 časova Đinđić ubijen u atentatu na ulazu u Vladu Srbije.
Krajem 2000. godine izabran za prvog demokratskog premijera, Đinđić je ubrzo pokrenuo proces demokratizacije društva i korenitih ekonomskih i socijalnih promena. Kako je nastupao – činilo se da bi želeo da pomeri Srbiju iz temelja.
Đinđićeva vlada oborila je godišnju inflaciju sa 41 na 15 odsto, uvođenjem čvrste monetarne politike dinar je ponovo stekao vrednost, a na kraju 2001. godine zabeležen je privredni rast od 5,5 odsto, a naredne od još četiri odsto.
U obraćanju poslanicima u Skupštini Srbije 25. januara 2001. godine, po izboru članova njegovog kabineta, Đinđić je poručio da nova vlada želi da od Srbije napravi "demokratsku civilizaciju, odnosno da uspostavi osnovne demokratske temelje" države.
U ekspozeu koji je podneo poslanicima, Đinđić je naveo da je Srbija u prethodnih deset godina bila prepuštena "na milost i nemilost brutalnim interesnim grupama unutar zemlje i međunarodnim interesima spolja, ali da je to vreme prošlo 5. oktobra".
"Srbija je uzela svoju sudbinu u svoje ruke, a današnji dan u simboličnom smislu razumemo kao 6. oktobar, kao početak sprovođenja nacionalnog konsenzusa za korenite promene", rekao je tada Đinđić.
Prema oceni zapadnih diplomata, Zoran Đinđić je značajno doprineo izgradnji dobrih odnosa sa zapadnim zemljama nakon perioda višegodišnje izolacije Srbije.
Đinđićeva vlada otpočela je saradnju sa Haškim tribunalom i za vreme njenog mandata uhapšeno je nekoliko haških optuženika, među kojima je i bivši predsednik Srbije i SRJ Slobodan Milošević.
Zoran Đinđić je probleme Kosova i juga Srbije video i prihvatao kao "nasleđene", one koje je napravila prethodna vlast koja kako je ocenio, "nije umela da probleme rešava političkim sredstvima".
"Prepustite nama našu šansu da probamo na naš način. Mi hoćemo novu politiku, da drugim sredstvima rešimo probleme koje vi niste rešili. Od ekonomije do Kosova, problemi su katastrofalni, ali ste ih vi napravili. Od ekonomije do Kosova, sve sami porazi", rekao je Đinđić, obraćajući se poslanicima Socijalističke partije Srbije i Srpske radikalne stranke koji su kritikovali program nove vlade.
"Želimo da pokušamo da uspostavimo vezu između Srbije i Kosova, odnosno Albanaca i Srbije, i da Srbija ima neki uticaj na Kosovu i da pokušamo da pojačamo taj uticaj", poručio je Đinđić.
Na primedbe da nije patriota, Đinđić je odgovarao oštro: "Za mene je patriotizam da moja deca ostanu da žive u mojoj zemlji, da govore maternji jezik, a da ne moraju da idu po belom svetu trbuhom za kruhom. Patriotizam je to da cene moju zemlju, da ja sa svojim pasošem mogu da idem ponosno preko bilo koje granice. Za taj patriotizam će se ova vlada zalagati i mi smo u ovom smislu velike patriote".
Zoran Đinđić je sahranjen 15. marta u Aleji zaslužnih građana, uz prisustvo više od 70 stranih državnih delegacija. U pogrebnoj povorci na ulicama Beograda bilo je više stotina hiljada građana.
Vlada je odmah posle ubistva premijera proglasila vanredno stanje i pokrenula akciju "Sablja", u okviru koje su uhapšeni, a posle troipogodišnjeg procesa, i osuđeni pripadnici "zemunskog klana" kao organizatori i izvršioci ubistva.
Epilog suđenja bila je zbirna kazna zatvora od 378 godina za dvanaestoricu osuđenih za to krivično delo.
Za organizovanje i izvršenje ubistva osuđeni su nekadašnji komandant JSO Milorad Ulemek Legija i njegov pomoćnik Zvezdan Jovanović na po 40 godina zatvora, dok su preostala desetorica dobila između 30 i 35 godina zatvora. Presude je potvrdio i Vrhovni sud Srbije 29. decembra 2008. godine.
Rođen 1. avgusta 1950. u Bosanskom Šamcu. Sa suprugom Ružicom, koja je pravnik, ima dvoje dece, Jovanu i Luku.
Zoran Đinđić se još kao student Filozofskog fakulteta u Beogradu, koji je završio 1974. godine, sukobio sa komunističkom ideologijom i bio jedan od prvih, mlađih disidenata u tadašnjoj Jugoslaviji.
Doktorirao je 1979. na Univerzitetu u Konstancu.
Sa još 12 intelektualaca je 1989. godine inicirao obnavljanje Demokratske stranke, čime je i aktivno počeo da se bavi politikom, usmerenom u to doba pre svega protiv vlasti Slobodana Miloševića.
Januara 1994. godine izabran je za predsednika Demokratske stranke, a bio je poslanik u sva tri višestranačka saziva Skupštine Srbije i u Veću republika Skupštine SRJ.
Predvodio je nekoliko opozicionih saveza u borbi protiv Miloševićevog režima, a ispred koalicije "Zajedno" je 21. januara 1997. godine izabran i za gradonačelnika Beograda, prvog demokratski izabranog od Drugog svetskog rata.
Zoran Đinđić je bio jedna od ključnih figura demokratskih promena 2000. godine.
Tada je bio šef centralnog izbornog štaba i koordinator promotivne kampanje Demokratske opozicije Srbije (DOS) za savezne izbore 24. septembra 2000, koji su označili kraj Miloševićeve vladavine.
Američki nedeljnik "Tajm" je u septembru 1999. godine uvrstio Zorana Đinđića među 14 vodećih evropskih političara trećeg milenijuma.
Zoran Đinđić je dobitnik ugledne nemačke nagrade "Bambi" za 2000. godinu u oblasti politike, a 2002. godine u Pragu je primio nagradu Fondacije "Polak" za doprinos razvoju demokratije u Srbiji.
Napisao je više naučnih radova, preveo je mnoga filozofska dela i autor je velikog broja autorskih tekstova u brojnim dnevnim listovima i magazinima.
Sam sebe je, možda, najvernije opisao kada je, jednom prilikom, govorio o tome kakav mora da bude čovek koji želi da bude političar:
"Čovek, da bi se bavio politikom, mora da ima jak i čvrst karakter, autoritet, da ume da preseče, da se zameri, kaže "ne" i da ga mrze, jer je to priroda politike".