Vi niste jos registrovani - Kliknite ovde kako bi ste se besplatno registrovali!  
Reistrovanje ovde
Ova tema ima3 odgovora
ona je395 pregledana!
 Razne teme
dusanovacnet Offline

Veni, vidi, vici...


Poruke: 326

12.03.2009 01:38
DR ZORAN ĐINĐIĆ (1952-2003) Citat · Odgovor + Slika
Beograd, 12. marta 2009.


Lične beleške Zorana Đinđića



„Zamisli Srbiju na kraju 2005. godine. Pet godina nakon promene politike. Dobri, asfaltirani putevi, desetine hiljada malih i srednjih pogona i preduzeća, uspešni koncerni… Zemlja je transportna kičma Evrope, veliki tranzitni aerodrom u Beogradu i desetak manjih. Svetski kvalitet hrane kao jednog od glavnih izvoznih proizvoda. Poslovni centri u gradovima, porodična gradnja na periferiji, industrijske zone u blizini saobraćajnica. Puno posla za svakoga ko želi da radi, mogućnost povoljnih kredita za izgradnju kuće, kupovinu stana, pokretanje posla. Da li ova vizija deluje kao utopija?“

"Vizionar koji je želeo da Srbija trči"

Danas se navršava šest godina od kako je brutalno ubijen srpski premijer i predsednik Demokratske stranke Zoran Đinđić, političar koji nikog nije ostavljao ravnodušnim, koji je išao u susret problemima – a nasledio je ogromno breme – i vizionar koji je, po oceni analitičara, hteo da Srbija trči, iako ona nije bila spremna za to.

Srbiju je u vreme svog mandata doveo u centar pažnje evropske, pa i svetske javnosti, i činilo se da će ona, sa njim na čelu, nadoknaditi ono što je dotle propustila, ali je u tome zaustavljena 12. marta 2003. godine, kada je u 12.25 časova Đinđić ubijen u atentatu na ulazu u Vladu Srbije.



Krajem 2000. godine izabran za prvog demokratskog premijera, Đinđić je ubrzo pokrenuo proces demokratizacije društva i korenitih ekonomskih i socijalnih promena. Kako je nastupao – činilo se da bi želeo da pomeri Srbiju iz temelja.

Đinđićeva vlada oborila je godišnju inflaciju sa 41 na 15 odsto, uvođenjem čvrste monetarne politike dinar je ponovo stekao vrednost, a na kraju 2001. godine zabeležen je privredni rast od 5,5 odsto, a naredne od još četiri odsto.

U obraćanju poslanicima u Skupštini Srbije 25. januara 2001. godine, po izboru članova njegovog kabineta, Đinđić je poručio da nova vlada želi da od Srbije napravi "demokratsku civilizaciju, odnosno da uspostavi osnovne demokratske temelje" države.

U ekspozeu koji je podneo poslanicima, Đinđić je naveo da je Srbija u prethodnih deset godina bila prepuštena "na milost i nemilost brutalnim interesnim grupama unutar zemlje i međunarodnim interesima spolja, ali da je to vreme prošlo 5. oktobra".

"Srbija je uzela svoju sudbinu u svoje ruke, a današnji dan u simboličnom smislu razumemo kao 6. oktobar, kao početak sprovođenja nacionalnog konsenzusa za korenite promene", rekao je tada Đinđić.

Prema oceni zapadnih diplomata, Zoran Đinđić je značajno doprineo izgradnji dobrih odnosa sa zapadnim zemljama nakon perioda višegodišnje izolacije Srbije.

Đinđićeva vlada otpočela je saradnju sa Haškim tribunalom i za vreme njenog mandata uhapšeno je nekoliko haških optuženika, među kojima je i bivši predsednik Srbije i SRJ Slobodan Milošević.

Zoran Đinđić je probleme Kosova i juga Srbije video i prihvatao kao "nasleđene", one koje je napravila prethodna vlast koja kako je ocenio, "nije umela da probleme rešava političkim sredstvima".



"Prepustite nama našu šansu da probamo na naš način. Mi hoćemo novu politiku, da drugim sredstvima rešimo probleme koje vi niste rešili. Od ekonomije do Kosova, problemi su katastrofalni, ali ste ih vi napravili. Od ekonomije do Kosova, sve sami porazi", rekao je Đinđić, obraćajući se poslanicima Socijalističke partije Srbije i Srpske radikalne stranke koji su kritikovali program nove vlade.

"Želimo da pokušamo da uspostavimo vezu između Srbije i Kosova, odnosno Albanaca i Srbije, i da Srbija ima neki uticaj na Kosovu i da pokušamo da pojačamo taj uticaj", poručio je Đinđić.

Na primedbe da nije patriota, Đinđić je odgovarao oštro: "Za mene je patriotizam da moja deca ostanu da žive u mojoj zemlji, da govore maternji jezik, a da ne moraju da idu po belom svetu trbuhom za kruhom. Patriotizam je to da cene moju zemlju, da ja sa svojim pasošem mogu da idem ponosno preko bilo koje granice. Za taj patriotizam će se ova vlada zalagati i mi smo u ovom smislu velike patriote".

Zoran Đinđić je sahranjen 15. marta u Aleji zaslužnih građana, uz prisustvo više od 70 stranih državnih delegacija. U pogrebnoj povorci na ulicama Beograda bilo je više stotina hiljada građana.

Vlada je odmah posle ubistva premijera proglasila vanredno stanje i pokrenula akciju "Sablja", u okviru koje su uhapšeni, a posle troipogodišnjeg procesa, i osuđeni pripadnici "zemunskog klana" kao organizatori i izvršioci ubistva.

Epilog suđenja bila je zbirna kazna zatvora od 378 godina za dvanaestoricu osuđenih za to krivično delo.

Za organizovanje i izvršenje ubistva osuđeni su nekadašnji komandant JSO Milorad Ulemek Legija i njegov pomoćnik Zvezdan Jovanović na po 40 godina zatvora, dok su preostala desetorica dobila između 30 i 35 godina zatvora. Presude je potvrdio i Vrhovni sud Srbije 29. decembra 2008. godine.




Rođen 1. avgusta 1950. u Bosanskom Šamcu. Sa suprugom Ružicom, koja je pravnik, ima dvoje dece, Jovanu i Luku.

Zoran Đinđić se još kao student Filozofskog fakulteta u Beogradu, koji je završio 1974. godine, sukobio sa komunističkom ideologijom i bio jedan od prvih, mlađih disidenata u tadašnjoj Jugoslaviji.

Doktorirao je 1979. na Univerzitetu u Konstancu.

Sa još 12 intelektualaca je 1989. godine inicirao obnavljanje Demokratske stranke, čime je i aktivno počeo da se bavi politikom, usmerenom u to doba pre svega protiv vlasti Slobodana Miloševića.

Januara 1994. godine izabran je za predsednika Demokratske stranke, a bio je poslanik u sva tri višestranačka saziva Skupštine Srbije i u Veću republika Skupštine SRJ.

Predvodio je nekoliko opozicionih saveza u borbi protiv Miloševićevog režima, a ispred koalicije "Zajedno" je 21. januara 1997. godine izabran i za gradonačelnika Beograda, prvog demokratski izabranog od Drugog svetskog rata.

Zoran Đinđić je bio jedna od ključnih figura demokratskih promena 2000. godine.

Tada je bio šef centralnog izbornog štaba i koordinator promotivne kampanje Demokratske opozicije Srbije (DOS) za savezne izbore 24. septembra 2000, koji su označili kraj Miloševićeve vladavine.

Američki nedeljnik "Tajm" je u septembru 1999. godine uvrstio Zorana Đinđića među 14 vodećih evropskih političara trećeg milenijuma.

Zoran Đinđić je dobitnik ugledne nemačke nagrade "Bambi" za 2000. godinu u oblasti politike, a 2002. godine u Pragu je primio nagradu Fondacije "Polak" za doprinos razvoju demokratije u Srbiji.

Napisao je više naučnih radova, preveo je mnoga filozofska dela i autor je velikog broja autorskih tekstova u brojnim dnevnim listovima i magazinima.

Sam sebe je, možda, najvernije opisao kada je, jednom prilikom, govorio o tome kakav mora da bude čovek koji želi da bude političar:

"Čovek, da bi se bavio politikom, mora da ima jak i čvrst karakter, autoritet, da ume da preseče, da se zameri, kaže "ne" i da ga mrze, jer je to priroda politike".

http://www.dusanovac.net

dusanovacnet Offline

Veni, vidi, vici...


Poruke: 326

12.03.2009 01:43
#2 dalje Citat · Odgovor + Slika
Misli Zorana Đinđića

"U promenama je nužno nekoliko stvari, povrh svega jedinstvena vizija društva. Pozivam ljude da se sete te vizije zbog koje su se borili za promene, vizije uređene i uspešne zemlje u kojoj se zna svačije mesto, svačija odgovornost."



"Velike zemlje raspolažu velikom silom i njihove velike greške mogu ponekad da budu ishodište velikih katastrofa. Male zemlje, eventualno, mogu da naprave male greške i da unesreće samo sopstveni narod."

"U određenim istorijskim situacijama režim uoči neki realni strah, nadu ili želju stanovništva, medijskom kampanjom nametne svoju verziju te potrebe i onda se ponudi kao jedina realna snaga koja može da je zadovolji. Na taj način autoritarna vlast dobija privid legitimnog mandata za rešavanje sudbinskih problema."

"Mi želimo pobedu po svaku cenu. Strah u nama ne postoji. Ako imate ispravnu ideju i ako je ta ideja istorijski živa i ako vam je protivnik jedna istorijski mrtva ideja, onda je pobeda pitanje preživljavanja naroda."

"LJudi moraju da shvate da se bez njihovog stalnog i svakodnevnog učešća promene ne mogu desiti. Naše društvo bolesno je na mnogo ozbiljniji način i to se ne može promeniti prostom promenom vlasti."

"Broj glasova koji neko dobije ne poklapa se nužno sa njegovom stvarnom sposobnošću da rešava društvene i ekonomske probleme. Pošto je u našoj zemlji politika degradirana na gladijatorska takmičenja, pozorišnu inscenaciju i medijsku manipulaciju, nije lako utvrditi stpučne sposobnosti i kompetenciju političara."

"Nezgoda je u tome što Srbija nema vremena za popravne ispite. Ako posle ovogodišnjih izbora ne dobije efikasan i modernizovan politički sistem, čekaju je neizvesnost i dalje siromašenje. Srbija stoji pred imperativom modernizacije i reformi. Zbog toga, osnovno pitanje nije ko će pobediti, nego ko je u stanju da pokrene zemlju sa mrtve tačke. To, dakle, nije pitanje stranaka i ličnosti, već pitanje strategije."

"U samom društvu već postoji kritična masa za novi koncept politike. Na političkoj sceni, međutim, još ne postoji. Zbog toga se demokratske promene neće desiti prostim stranačkim savezima i koalicijama, nego mobilisanjem pozitivne društvene energije."

"Treba da se okrenemo budućnosti i postavimo pitanja šta da učinimo da u ovom regionu nikada više ne bude rata, šta učiniti da ljudi mogu da žive, da svoje sposobnosti u sopstvenoj zemlji razvijaju, da svoje porodice obezbede, da budu sigurni njihova imovina i njihovi životi."

"Srbiji treba nov početak, jasan i realističan projekat budućnosti. Smatram vrlo verovatnim da ćemo u naredni vek ući kao zemlja koja odlučno i sistemski rešava svoje nagomilane probleme. Dakle, kao zemlja koja ima budućnost."

"Najpre treba da pokušamo da vratimo sve naše mlade stručnjake koji su otišli u svet, a zatim da u Srbiji tražimo talente, još od osnovne škole. Nastojaćemo da Srbija bude centar modernih tehnologija na Balkanu i motor razvoja u modernim tehnologijama."



"Oporavak Srbije predstavljaće dugotrajan proces. Toga je svaki Srbin svestan. U naše jake strane spadaju izdržljivost, strpljenje i spremnost na podnošenje žrtava."

"Pitanje je uvek kako možete, kao neko ko nije samo privatna osoba, pomoći narodu. Nije stvar u tome da patite zajedno sa narodom i da patnjama miliona dodate još jednu, svoju patnju. Onima koji pate neće biti bolje ako i vi patite sa njima, nego ako im nešto pomognete."

"Postoji opasnost da pojedini delovi starog režima, uz promenjenu funkciju, nastave da deluju, da se prilagode. Dolazimo u opasnost da interesne grupe, pod firmom raznih političkih organizacija, počnu da popunjavaju prazan prostor. I da te interesne grupe budu sastavljene od Miloševićevih ljudi, tako da bi čak i efikasnije nego ranije zadovoljavale svoje interese pod firmom demokratije."

"Ja možda jesam težak za saradnju i moje obrazloženje za to je: od ljudi tražim isto što tražim od samog sebe - dakle, maksimum."

"Režim emituje bajku o slobodi kao nekoj vrsti magle. On slobodu stavlja u kontekst metafizičkog, kao, maltene, borbu između dobra i zla, kao da sve to nema nikakve veze sa konkretnim životom. E, mi kažemo da ima."

"Mi kao odgovorni ljudi ne možemo da radimo samo ono što nam se sviđa, nego i ono na šta smo obavezni."

"Kada ste u veoma teškoj situaciji, onda samo vrlo jaka ideja može da vas drži u životu."

"Lako je postavljati populističke zahteve i navoditi ljude da vas u tome podržavaju. Hrabrost je tome da se radnicima kaže istina."

"Treba nam novi socijalni konsenzus, odlaganje svih sporova i sukoba, zavrtanje rukava, uvođenje reda."

"Da bi se desile velike promene, kakve su kod nas neophodne, mora da u narodu postoji energija. A da bi ta energija postojala, političko rukovodstvo mora da bude motivacioni trener. Mora da kaže: LJudi, mi sada igramo utakmicu protiv užasno jakog protivnika - a to je naša prošlost, to su naši nasleđeni problemi i dugovi. Da bismo to pobedili, da bismo dobili tu utakmicu, moramo da verujemo u pobedu."

"Sve što sam u životu postigao, postigao sam plivajući uz vodu. Nikad nisam birao lakši put. Zato i mislim da na njega nemam pravo."

"Politički sistem u budućoj Srbiji mora da bude generator koji proizvodi energiju za društvo, a ne potrošač energije."

"Jedna stvar je imati svu vlast u rukama, a sasvim druga biti u stanju da se u gotovo bezizglednoj društvenoj situaciji, u kojoj osim problema skoro nema šta da se deli, mobilizuje kreativna društvena energija. LJudi se mogu sprečiti da slobodno izražavaju svoje uverenje, ali se ne mogu silom naterati na racionalno delovanje."

(Citati preuzeti iz knjige "Zoran Đinđić - Jedna srpska vizija", ATENEUM, 2004)

http://www.dusanovac.net

dusanovacnet Offline

Veni, vidi, vici...


Poruke: 326

12.03.2009 02:12
#3 dalje Citat · Odgovor + Slika
Knjiga žalosti - Inostrani zvaničnici (izbor)


Poslednji pozdrav mom dobrom prijatelju, borcu za demokratiju i mir na našem Balkanu i u Evropi.

Jorgos Papandreu (ministar inostranih poslova Grčke i predsedavajući Saveta ministara Evropske unije)



Hvala ti, Zorane, za sve što si učinio za Srbiju i Crnu Goru. Ubili su te, ali ne i tvoju viziju. Sada je na nama da očuvamo nadu. Zbogom, dobri druže.Tvoj,

Volfgang Šisel (austrijski kancelar)


Sa sećanjem na odvažnog demokratu.

Kris Paten (komesar Evropske unije za međunarodne odnose)


Pozdravljam odvažnog lidera i istinskog demokratu. Moramo raditi zajedno da bismo završili ovaj posao i obezbedili da demokratska Srbija ojača svoje veze sa Evropom.

Robin Kuk (predsednik Donjeg doma britanskog parlamenta)


Izgubili smo prijatelja - zbogom.

Joška Fišer (nemački ministar spoljnih poslova)

Bio si posvećen demokratiji, putu reformi i integraciji svoje zemlje u evropske strukture. Mi ćemo pomoći tvojoj zemlji da ostvari tvoje zamisli!

Valter Švimer (generalni sekretar Saveta Evrope)


Velikom čoveku koji je vodio svoju zemlju u jedan novi svet. Evropska investiciona banka odaje priznanje njegovom hrabrom reformskom programu i temeljima koje je postavio narodu da dalje gradi. Neka ga Bog blagoslovi.

Olivije Dešamp (regionalni direktor Evropske banke za rekonstrukciju i razvoj)


Duboko sam šokiran i snažno osuđujem ovaj gnusni čin i duboko saosećam sa premijerovom porodicom, Vladom i srpskim narodom.

Žoze Kutiljero (specijalni predstavnik Ujedinjenih nacija za ljudska prava)


Dragi Zorane, liebe Zoran, tvoje zaveštanje su vladavina prava i demokratija u Srbiji. I uveren sam da srpski narod to zna i da će to poštovati. Ich bin traurig (Ožalošćen sam).

Mihael Štajner (šef UNMIK-a)


Finska Vlada pati sa vama i želi da podrži Srbiju u ovim teškim trenucima.

Elizabet Ren (lični izaslanik finskog premijera)


U ime švedske Vlade i uz duboko saučešće.

Morgan Johanson (ministar javnog zdravlja i socijalnih službi u Vladi Kraljevine Švedske)


Poznavao sam Zorana Đinđića i u teškim i dobrim vremenima - trenucima pobeda i tragedija. Za mene je on prvenstveno bio prijatelj. On je nadasve bio iskreni srpski patriota u najboljem smislu. Imao je viziju za budućnost Srbije i srpskog naroda i nikada nije oklevao u svojoj odučnosti da to ostvari. Za tu viziju je i umro. Znao sam da je bio svestan da njegova smrt može biti iznenadna i nasilna. I takođe znam da to nikako nije moglo promeniti njegovu odlučnost da ide napred. Nedostajaće mi. Nedostajaće mi njegov intelekt, njegova mudrost, njegova energija i njegov osmeh. Takođe verujem da će njegova smrt udahnuti novu snagu i odvažnost njegovim prijateljima kao i onima koji će nastojati da omoguće jedan bolji život Srbiji i njenom narodu.

Vilijam Montgomeri (američki ambasador u Beogradu)


Pozdravljam hrabrog lidera i političara. Da tvoji poduhvati prevladaju.

Jap de Hup Šefer (holandski ministar inostranih poslova)


Zoran je bio nezamenljivi drug i partner u zajedničkom izazovu da pobedi - da evropeizuje Balkan kroz bilateralne i globalne inicijative. Neka Bog blagoslovi njegovo delo, a svi zajedno dovršimo njegovu misiju. Amin!

Fatos Nano (albanski premijer)


Šokiran sam i tužan zbog tragične smrti premijera, želeo bih da izrazim najiskrenije saučešće naroda Japana narodu Srbije.

Jošiki Mine (japanski ambasador u Beogradu)


Veliki je gubitak za Srbiju i njen narod. Posvetio je i žrtvovao svoj život za dobrobit svoje zemlje. Molim da njegovoj ženi i porodici prenesete iskreno saučešće u ime predsednika Kipra Tasosa Papadopolousa, naroda Kipra i moje lično ime. Neka počiva u miru.

Stavros Amvrosiou (kiparski ambasador u Beogradu)


Želim da izrazim svoje najdublje žaljenje zbog tragične smrti gospodina Đinđića. On je bio jedan od glavnih pokretača demokratskih reformi u zemlji. Nedostajaće nam kao velika podrška i kao prijatelj.

Kristof Grojsing (direktor HVB Bank Yugoslavia)


Mladi i stari su ovde da te pozdrave. Svetska banka se divi dubini ekonomskih reformi koje si podržavao. I Svetska banka će nastaviti da podržava Srbiju u teškom periodu sve dok se ne postigne uspeh.

Rori O'Saliven (šef Misije Svetske banke u Srbiji i Crnoj Gori)



Samo je Bog vječan, sve drugo je prolazno. Gospodine predsedniče Zorane, poštovali smo Te i sada mnogo molimo. Siromašni smo i sad još siromašniji. Tužna je Islamska zajednica Srbije. Neka Vam Večni da rajski mir.



U IME ISLAMSKE ZAJEDNICE SRBIJE
MUFTIJA BEOGRADSKI HAMDIJA JUSUF SPAHIĆ IMAM


Ovdje smo da izrazimo sućut i solidarnost sa srpskim narodom, građanima Srbije, demokratskim snagama Srbije. Ovdje smo zbog raskida s prošlosti i suradnje u budućnosti.



IVICA RAČAN





U ovom teškom trenutku kada je Srbija po ko zna koji put pred iskušenjima jer je otišao još jedan Vožd, mi iz Republike Srpske možemo samo još jednom Bogu se pomoliti i reći: "Bože spasi Srbiju i oprosti grehe upokojenom vječitom našem prijatelju Zoranu."

DELEGACIJA REPUBLIKE SRPSKE
DRAGAN ČAVIĆ, DRAGAN KALINIĆ, DRAGAN MIKEREVIĆ






U ime Vlade Republike Poljske izražavam žaljenje zbog velikog gubitka za Srbiju, kakva je tragična smrt gospodina premijera dr Zorana Đinđića. Njegovim odlaskom Srbija je izgubila izuzetnog političara, velikog reformatora i hrabrog borca za demokratske promene. Srpskom narodu, vlastima i porodici pokojnog premijera Zorana Đinđića izražavam duboko saučešće. Ostaće u našem najboljem sećanju.

SLAWOMIR DABROWOI
ZAMENIK MINISTRA INOSTRANIH POSLOVA REPUBLIKE POLJSKE





Predsednik Đinđić je bio političar koji je aktivno radio na uspostavi prijateljskih odnosa između dve demokratske i prijateljske države, između Srbije i Slovenije. Ne samo ja, već i građani Slovenije, duboko su zgranuti ovim strašnim činom terorista. Izgubili smo prijatelja, izgubili smo državnika sa kojim smo zajedno tražili puteve izgradnje nove Evrope. U ime Slovenije, i svoje lično ime, izražavam najdublje saučešće za smrt premijera dr Đinđića.

AMBASADOR REPUBLIKE SLOVENIJE U SRBIJI I CRNOJ GORI






Copyright © 2001 - 2004 Kancelarija za saradnju sa medijima
Email: ooc@srbija.sr.gov.yu

http://www.dusanovac.net

dusanovacnet Offline

Veni, vidi, vici...


Poruke: 326

12.03.2009 02:47
#4 dalje Citat · Odgovor + Slika




http://www.dusanovac.net

Ubacene slike:
Nevernici.jpg   dvoriste_vlade1302a.jpg  
 Skok  
www.DUSANOVAC.Net' web statistic
Xobor Xobor Forum Software
Einfach ein eigenes Forum erstellen