Hrišćanski vernici danas slave
Vaskrs, najsvečaniji hrišćanski praznik.

Na Vaskrs se skidaju oltarske dveri da bi se time pokazalo da je Isus
Hristos, po crkvenom učenju, uskrsnućem pobedio smrt i otvorio
rajska vrata.

Vaskrs je najvažniji praznik jer suština hrišćanskog učenja
označava vaskrsnuće Hristovo iz mrtvih, kao pobeda vere i života
nad smrću.

Po crkvenom učenju, Isus je raspet u petak, subotu je preležao u
grobu, u Josifovom vrtu, a u nedelju zorom, osetio se snažan
zemljotres i andjeo Božji sleteo je na grob. Stražari koji su
čuvali grob, u strahu su popadali kao mrtvi, a Isus vaskrsao.

Na Vaskrs je, po verovanju, prvo Marija Magdalena srela Hrista, a potom
se on ukazao i svojim učenicima.

Samo učenik Toma, koji je bio odsutan, nije odmah poverovao da je
Hristos vaskrsnuo, pa je morao lično da se uveri. Otuda u narodu
uzrečica: "Neverni Toma".

Ljudi se za ovaj praznik pozdravljaju sa: "Hristos vaskrese" i
"Vaistinu vaskrese". Cela nedelja praznika zove se Svetla nedelja, a
tada se pevaju radosne crkvene pesme.

Na prvom Vaseljenskom saboru, u Nikeji 325. godine, odlučeno je da se
Vaskrs svuda praznuje istog dana, pošto se ispune tri uslova: posle
prolećne ravnodnevice, prve nedelje posle jevrejske Pashe i posle
prvog punog meseca.

Vaskrs je pokretan praznik. Uvek se vezuje samo za nedelju i može
"pasti" u razmaku od 35 dana - od 4. aprila do 8. maja po starom,
julijanskom kalendaru, odnosno od 22. marta do 25. aprila po novom,
gregorijanskom računanju vremena.

Srpska pravoslavna crkva vreme računa po starom - julijanskom
kalendaru, a država Srbija po novom - gregorijanskom kalendaru. Otuda
i razlika u datumima.

Za Vaskrs se jaja boje crveno i drugim jarkim bojama i poklanjaju
prijateljima. Jaje ima simboličko značenje jer se iz njega radja
život.

Za ovaj praznik sprema se kolač koji domaćin za vreme ručka lomi
zajedno sa decom.